Kako (p)ostati normalan u Kladovu?? (part II) - Kladovo reloaded!

4. Noćni život?

Nema. Ukoliko želite popiti koje pivo (Zaječarsko, Jelen ili MB) uz fini rock'n'roll, morate ga kupiti u prodavnici (pivo, ne r'n'r) i ostati kod kuće, tuđe ili svoje – nebitno je. Kaldrma u centru grada prepuna je kafeterija i lokalčića. Leti se ona zatvara za saobraćaj i puni mladim i zgodnim gastarbajterima oba pola, sa kojima možete popričati ukoliko znate varijantu nemačko - vlaško - srpskog dijalekta i ukoliko imate otvoren um za svakojake perverzije. Lepe devojke ne manjkaju u Kladovu, posebno leti kada ono ima duplo više stanovnika. Puna plaža, puna diskoteka (jednina), pun kej, garant su da ćete napariti okice (ako ste muško) ili se uklopiti u taj raj (ako ste žensko)...

5. Rock'n'roll?

Koncert Neše Galije poslednji je organizatorski uspeh lokalnih promotera, koji inače ne postoje. Pre par godina ugostili smo Ramba, DLM, Kithchmu, Concrete Worms (pozdrav Dragani, Draganu i Iliji), Gymnastics, Grandpa Candys (više puta – čista desetka!), a poslednji u nizu bili su sjajni Havana Whisper. Zatim – muk... Već dve godine ništa, izuzev senilnog gospodina sa početka odeljka. Što je najgore, više nemamo ni prostor za koncerte. Ako leto donese zdravlja i sreće (i para od opštine), nadamo se nekoj dobroj svirci. Jedini lokalni bend koji je došao do izdanja – Musky's – "Still Looking For a Lifeboat" (Automatic), više ne radi. Novi bendovi = 0. Svira se tu i tamo rekreativno, mada je velika šteta što to ne rade klinci, već proverena banda...

6. Kada će kraj?

Par čitalaca ovog bloga iz Kladova neće mi zameriti na ne baš veselom prikazu rodnog nam mesta, jer pouzdano znam da bi oni to još grđe, dok sam ja bio blag. Kako, dakle, (p)ostati zdrav u Kladovu? Div-x i mp3 su samo deo odgovora. Ostalo je na veslanju, (subjektivno) Zaječarskom pivu, Monty Pythonu, fudbalu, roštilju i (subjektivno do koske) punk rocku!

Pa vi sad svratite!!!

Kako (p)ostati normalan u Kladovu?? (part I)

1. Šta videti?

Odmah po ulasku, sa leve strane je prastaro utvrđenje koje je Turcima omogućilo da se ovde zadrže još koju deceniju nakon oslobođenja Srbije. Prelepe topovnice prema Dunavu, ogroman kanal (bez krokodila i vode), memljive tamnice – ma, sve je tu! Uključujući i gradski fudbalski stadion pomenute momčadi, čiji je najveći uspeh poraz od reprezentacije SFRJ – 0:5 (ja se smrzo kad sam video Blaža Sliškovića). Jedna bina na otvorenom preti da postane poprište letnjeg muzičkog festivala, ukoliko je ne iz'edu zmije. Dalje, obavezno prošetati kejom sve do velike plaže u dnu grada i vratiti se nazad istim putem (ne brinite, Keywatch organizacija je stalno na oprezu). Ukoliko radi, onda gradski muzej može da vam pruži 20 minuta zabave. Nalazi se blizu samog keja, tako da nema mnogo skretanja sa prave putanje. Pogled će vam izmamiti marina koja ponosno čuva desetak ribarskih čamaca, od kojih su neki parkirani upside-down usled naleta vetra. Eh, da... ne spomenuh vetar koji ovde duva 386 dana godišnje...

2. Šta ne videti?

Nipošto ne gledati lokalnu televiziju! Opasno zarazno! Radio stanice... ni slučajno! Ne videti ni film u bioskopu (jednina), jer nema 10 prodatih karata, a samim tim ni projekcije, osim ako nije u pitanju "Zona Z.", "Ivkova s." ili sličan hit. Ne videti ni rok koncert, ni zezanje lokalne pozorišne trupe na bini, ni promrzlog momka koji prodaje stare dobre ploče - mi toga nemamo za videti! Ni sliku uz ovaj deo...

3. Ima li tu ljudi?

Ima. Desetak hiljada. Naš čuveni izdanak, Svetislav Bule Goncić (3x ura za Oktoberfest) nam je sredio da nas svet upozna kroz jednu epizodu famoznih "Varošarija", a to je trebalo videti! Majstor Fusa koji uz reči "Ovako mi u Kladovu pijemo vino" ispija čašu vina na ex i – razbija je o svoje čelo...u emisiji za decu. Čist kult. Preterano dobra ideja Pece "Titanika", da izvuče brod po kome je dobio nadimak na površinu okeana uz pomoć ping-pong loptica, nije naišla na razumevanje svetskih stručnjaka, na našu žalost. A on je tome posvetio čitav svoj život... Plejada ljudi kojima je mesto u naučnim enciklopedijama, leksikonima, udžbenicima i policijskim aktama ni sama ne zna zbog čega bih ih ja sad pomenuo u jednom blogu, pa tako i neću.

Kako (p)ostati normalan u Kladovu?? (part 0)

"Bio sam tamo kao klinac na ekskurziji!" čućete u 95% slučajeva, ako pitate nekoga za Kladovo. Ako malo dublje istražite, videćete da će u tom procentu biti nekoliko ljudi iz našeg malog mesta ili okolnih sela, koji vas bez problema lažu da nisu odavde! Lokal patriotizam? Hehehe...

Kada iz prestonice krenete putem koji vodi preko Požarevca, Golupca i Donjeg Milanovca i vozite se oko 5 sati (busom), doćićete do ovog grada, koji na karti Srbije zauzima poziciju nosne duplje one konjske glave na istoku (slika). Ljudi koji dolaze u Kladovo prvi put obično su poslednjih sat vremena besni i nervozni pitajući se gde je to prokleto mesto, dok rukom trljaju utrnule noge i povremeno bacaju pogled na mali TV na kome se "Sekula po milioniti put ženi". Umesto toga, trebalo bi da virnu kroz prozor i osmotre Dunav, pored koga sve vreme putuju. Đerdapska klisura ubija svojom lepotom i valjalo bi poslednjih sat vremena puta blejati u prirodne lepote i zaboraviti nervozu... Ona dolazi nešto kasnije...
Kada po sred Dunava ugledate hidroelektranu "Đerdap" kako ga fino preprečuje i povezuje našu zemlju sa susednom Rumunijom, znaćete da ste tu negde (slika).

Ova čudesna građevina je ujedno i glavni razlog svih ekskurzija sa početka teksta. Ah, kako je samo bilo fino za vreme omladinskih radnih akcija, kada su cice iz svih krajeva SFRJ dolazile da se znoje, unapređujući (zajedno sa mladićima, naravno) ove naše lepote. Overiti Atheist Rap i njihovu pesmu "ORA je pravi način da..." uz ove redove. Pazi sad: odsesti u Hotelu "Đerdap" u vlasništvu "Đerdap turista", upaliti "Radio-Đerdap", odmah ga ugasiti, otići na utakmicu FK "Đerdapa", povratiti od muke, odmah na kolače u poslastičaru "Đerdapko" i na kraju dana se naliti "Đerdapskog ognja" – vrhunske rakije... jel' neko pomislio na komunizam? Onda, nakon 9 km, konačno se pojavljuje žuta tabla zajedno sa ograničenjem brzine i zezanje počinje...

Što je dobar ovaj posao!

Bogme, ko bi rekao da se iz par kliktanja može doći do toga da se sve i svašta objavljuje po netu. Evo, još pre par minuta sam razmišljao o tome kako sam danas dao prvu dvojku (doduše, o'mah sam je poboljšao trojkom) jednom kvazi r'n'r klincu koji beži sa časova, a sada mi je već bolje. Osmi razred, popodnevna nastava, klincima se sprema novogodišnja žurka i svi samo na to misle.
Kad bolje razmislim, ja sam tovario heavy metal u svoju glavu u vreme kada sam završavao osnovnu, a i pored toga sam bio uzoran đak (duga kosa se podrazumeva) sa klot peticama. Omiljeni albumi tada su mi bili Iron Maiden - The Number of the Beast i Metallica - Kill 'em All... Ovaj rok klinac kojem sam danas zalepio dvojku nema pojma da se mogu povezati dva (u ovo doba) potpuno različita koncepta - petice i rokenrol. U stvari - on i ne zna šta je to rokenrol, a za petice zna još manje...
Sa druge strane, nije znao ni za tu dvojku.
Eh, što mi ne daju da predajem nešto zanimljivije od dosadne informatike.